PUTIN SE KRIJE PO BUNKERIMA DOK MU ELITA RADI O GLAVI?! Procurio šokantan izveštaj evropskih obaveštajaca, Vladimirov lojalni čovek sprema PREVRAT?
Kremlj je dramatično povećao ličnu bezbednost predsednika Rusije Vladimira Putina, instalirajući sisteme za nadzor u domovima bliskih saradnika u novim merama izazvanim nizom atentata na visoke ruske vojne zvaničnike i strahovima od puča, navodi se u izveštaju evropske obaveštajne agencije koji je dobio CNN.
Kuvarima, telohraniteljima i fotografima koji rade sa predsednikom takođe je zabranjeno putovanje javnim prevozom, navodi se u dosijeu.
Posetioci šefa Kremlja moraju biti dvostruko provereni, a onima koji rade u njegovoj blizini dozvoljeno je samo da koriste telefone bez pristupa internetu.
Život u bunkerima i lažna pojavljivanja u javnosti
Neke od mera su uvedene poslednjih meseci nakon atentata na visokog generala u decembru, što je izazvalo svađu na vrhu ruskog bezbednosnog aparata.
Ovi potezi ukazuju na rastuću nelagodu unutar Kremlja dok se bori sa sve većim problemima u zemlji i inostranstvu, uključujući ekonomske teškoće, sve veće znake neslaganja i neuspehe na bojnom polju u Ukrajini.
Ruski bezbednosni zvaničnici drastično su smanjili broj lokacija koje Putin redovno posećuje, navodi se u izveštaju.
On i njegova porodica prestali su da idu u svoje uobičajene rezidencije u Moskovskoj oblasti i u Valdaj, predsednikovu osamljenu letnju rezidenciju koja se nalazi između Sankt Peterburga i prestonice.
Do sada ove godine nije posetio nijedan vojni objekat, uprkos redovnim putovanjima tokom 2025. godine. Da bi zaobišao ova ograničenja, Kremlj je javnosti prikazivao predsednikove unapred snimljene snimke.
Od invazije na Ukrajinu 2022. godine, Putin je takođe provodio nedelje u nadograđenim bunkerima, često u Krasnodaru, priobalnom regionu na Crnom moru, satima od Moskve.
Neizdrživa cena rata i gnev elite
Dosije, koji je SCNN-u i drugim medijima dostavio izvor blizak evropskoj obaveštajnoj agenciji, dolazi u vreme percipirane krize za Kremlj, četiri godine nakon početka brutalnog i neuspešnog rata.
Ruske žrtve, koje zapadne zemlje procenjuju na oko 30.000 mrtvih i ranjenih mesečno, zajedno sa ograničenim teritorijalnim dobicima na prvoj liniji fronta i ponovljenim ukrajinskim napadima dronova duboko u Rusiji, doveli su cenu sukoba do nivoa za koje mnogi veruju da su neodrživi.
Ekonomski danak rata je sada opipljiv – prekidi mobilnih podataka koji redovno pogađaju velike gradove ljute čak i proputinovsku buržoaziju – što dodatno pojačava osećaj da rat počinje da utiče na gradske elite, koje su do sada uglavnom bile pošteđene uticaja invazije.
Izveštaj pruža retke detalje o zabrinutosti Moskve zbog pogoršanja unutrašnje bezbednosti.
Takođe navodi potencijalno neugodne detalje sukoba unutar ruske bezbednosne i vojne komande oko toga ko je odgovoran za zaštitu vojnog vrha – što je navodno dovelo do preispitivanja Putinovih protokola i proširenja ličnog obezbeđenja visokog nivoa na još 10 viših komandanata.
Strah od prevrata: Da li Šojgu sprema puč?
U izveštaju se navodi da su od početka marta 2026. godine "Kremlj i sam Vladimir Putin zabrinuti zbog potencijalnog curenja osetljivih informacija, kao i zbog rizika od zavere ili pokušaja puča protiv ruskog predsednika. On je posebno oprezan u pogledu korišćenja dronova za potencijalno ubistvo članova ruske političke elite".
Ali najupečatljiviji nalaz tiče se Putinovog nekadašnjeg poverljivog čoveka, Sergeja Šojgua.
Marginalizovani bivši ministar odbrane, koji sada obavlja funkciju sekretara Saveta bezbednosti, "povezan je sa rizikom od puča, jer zadržava značajan uticaj u vojnom rukovodstvu", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da je hapšenje Šojguovog bivšeg zamenika i bliskog saradnika, Ruslana Kalikova, 5. marta smatrano "kršenjem prećutnih sporazuma o zaštiti među elitama, što slabi Šojgua i povećava verovatnoću da i sam postane meta sudske istrage".
Ruski istražni komitet je u martu objavio da je Kalikov uhapšen pod optužbama za proneveru, pranje novca i podmićivanje. Izveštaji o korupciji u vojnoj eliti su česti, ali su se višestruko povećali od početka invazije na Ukrajinu.
Izveštaj ne pruža dokaze koji bi potkrepili optužbe protiv Šojgua, koji je ranije smatran veoma bliskim Putinu, a pokušaj svrgavanja ruskog predsednika označio bi potpunu promenu lojalnosti.
S obzirom na to da bi objavljivanje izveštaja moglo imati za cilj destabilizaciju Kremlja, značajno je da bi evropska obaveštajna služba istovremeno praktično upozorila Kremlj na mogući puč.
Putin je preživeo prethodni pokušaj puča u junu 2023. godine, kada je šef plaćenika Jevgenij Prigožin predvodio neuspeli marš na Moskvu.
Unutrašnji sporovi unutar moskovske elite često su predmet spekulacija, ali se retko javno iznose.
Duboko u četvrtoj godini rata, kako američka podrška Kijevu opada, evropske obaveštajne agencije imaju značajan podsticaj da sugerišu rastuće neslaganje i paranoju u Kremlju. Priroda takvih obaveštajnih podataka otežava proveru nekih detalja.
(Kurir.rs/CNN)